VODOPADI STARE PLANINE I ROSOMAČKI LONCI,

27-28.07.2019

Četrdesetak planinara, većinom članova Pobede, sa par članova PD „Morič“ iz Vlasotinca i nekoliko planinara pristiglih u svojoj režiji, sa vodičem Nenadom Andrićem, uživalo je u vikend akciji i čarobnim predelima Stare planine.

Na put se krenulo u subotu, u 05:30, iz Beograda. Prva stanica je selo Slavinja, sa čuvenim Rosomačkim loncima (Slavinjsko grlo). Na odredište smo stigli u 11:00 časova i odmah krenuli u laganu šetnju. Do lonaca nam je trebalo 20 minuta i isto toliko nazad. Lepote ovog malog kanjona nikoga nisu ostavile ravnodušnim.

Nakon obilaska Rosomačkih lonaca, odlazimo u Dojkince i smeštamo se u novom planinarskom domu, trenutno najboljem u Srbiji. Na predlog domaćina, oko 13:30 iznajmljujemo kamion koji će nas odvesti do kraja prirodnog rezervata Arbinje. Cilj je vodopad Tri kladenca, koji nije bio obuhvaćen programom. Ispostavilo se da je predlog bio pun pogodak!

Nakon sat vremena vožnje (15 km) došli smo do krajnje tačke. Put sve vreme prati Dojkinačku reku. Tok ove reke se smatra najlepšim rečnim vodotokom u Srbiji. Samo Arbinje je nestvarno lepo. Zbog guste šume smrče čini nam se kao da se nalazimo negde u SAD, npr. u Oregonu ili Montani.

Silazimo iz kamiona i krećemo se utabanom stazom pored desne obale reke. Nakon sat vremena hoda i 100 m uspona, pred nama se ukazuje jedan od najlepših vodopada Stare planine, Tri kladenca.

Vraćamo se istom stazom nazad. Nešto pre ulaska u kamion, počela je kiša, koja nas je, sa jačim i slabijim intenzitetom, pratila skoro do doma. Vozilo nas dovozi do vodopada Draganov vir, koji se nalazi odmah pored puta. Ali, ko ne zna tačnu lokaciju, neće ga naći. Isti je slučaj i sa Jovinim virom, koji se nalazi 100 m niže od Draganovog vira. Ova dva vodopada nisu nešto visoki, ali su prilično interesantni.

Na 4,5 km od doma nalazi se vodopad koji smo svi željno iščekivali, čuvena Tupavica. Možda i najlepši vodopad u Srbiji. Nažalost, vodopad nije bio nešto bogat vodom, ali to nije umanjilo njegovu lepotu.

Akciju završavamo oko 20:30 i odlazimo na večeru u kafanu „Ćirković“.

Osvanula je nedelja, dan planiram za toplodolske vodopade. U 07:00 krećemo ka selu Topli Do. Usput obilazimo vodopad Bukovački Do, koji se nalazi između sela Temska i manastira Sv. Đorđa. Vodopad se nalazi odmah pored desne strane puta; postoji i putokaz do njega. Bukovački Do je bio odličan početak dana.

Od sela Topli Do, markiranom stazom, za sat i po vremena hoda dolazimo do impresivnog Piljskog vodopada, 64 m visokog čuda prirode. Njegova lepota se rečima ne može opisati. Zapravo, Piljski vodopad se zove Donji Piljski vodopad. Postoji i Gornji, koji je duplo kraći, ali se do njega dolazi drugim putem.

Ovde se grupe razdvajaju. Jedna ide dalje, prema Krmoljskom, Kurtulskom i Čunguljskom vodopadu, a druga se vraća u Topli Do i uživa u kupanju na Kovanom Dolu.

Za nešto manje od sat i po dolazimo do Krmoljskog vodopada. Staza do njega je solidno markirana. Vodopad se nalazi na manje od 5 minuta hoda od glavnog puta. Ipak, na mestu gde stoji putokaz „Vodopadi Vurnje“ treba obratiti pažnju. Treba krenuti upravo tim putem, umesto putem gde je putokaz za Čungulj. Zašto je tako postavljeno, nikome nije jasno.

Krmoljski vodopad je isto bio siromašan vodom, ali ni to nije umanjilo njegovu lepotu. Kada se vodopad zaobiđe sa leve strane i pređe Krmoljski potok, uočava se markacija na jednom drvetu. Krenuli smo nalevo, utabanom stazom i za 3 minuta stigli do još lepšeg, Kurtulskog vodopada. Razdaljina između ova dva vodopada je oko 100 m (5 min. hoda).

Još pola časa hoda i dolazimo do Malog (Donjeg) Čunguljskog vodopada. Nije nam bio toliko atraktivan, pa smo ga na brzinu osmotrili i krenuli prema njegovom starijem bratu, Velikom Čunguljskom vodopadu. Nakon 15 minuta hoda i nešto jačeg uspona, konačno smo stigli do 45 metara visokog Čunguljskog vodopada. Čunguljski vodopad je potpuno drugačiji od ostalih vodopada, neobičan i specifičan. Iako je i on bio skoro bez vode, mogli smo da osetimo njegovu moć i da upijemo svu njegovu silu i lepotu. Interesantno je da je on svake godine viši za 1 cm, jer voda koja pada u njegovo podnožje konstantno dubi stenu koja se nalazi ispod. Na ovom mestu čovek vidi koliko je mali i ništavan u odnosu na sile prirode.

U povratku nas je opet sustigla kiša, ali ni to nije umanjilo doživljaj fantastičnih vodopada Stare planine.

Izveštaj, vođa puta: Nenad Andrić